ОШ Ђуро Стругар

Нешто о мени...

Реч директора

  Визија и мисија добре и успешне школе је реална и остварљива. Топао, леп, чист, мотивишући и афирмативан школски простор, употребљиво и применљиво стечено знање и вештине, стручан, посвећен, пријатан наставни кадар са намером да уважава, поштује, дели знање, отворен за сарадњу и размену мишљења, демократски оријентисан према циљевима и задацима. Срећни ученици који се односе са љубављу према школи, бирају начин учења прилагођен њиховим потребама, деле своје недоумице и знања са другарима и наставницима без устезања, поштујући и уважавајући једни друге, где се речи хвала, молим и извини изговарју у свакодневном опхођењу и дружењу. Партнерски однос са родитељима ученика, узајамна подршка и разумевање на заједничком задатку до остварења циља је једна од најважнијих карика у ланцу потребних сегмената за остваривање критеријума успешности. Љубав, најјача покретачка снага биће усмерена ка свим сегментима образовно-васпитне политике школе. Школа са дугом традицијом јасно предочава и упућује да треба очувати дух предака, остварених резултата и постигнутих успеха. Од далеке 1959. уткано је много труда и успеха што обавезује да наставимо у истом смеру. „Учитељ утиче на вечност. Он никада не може утврдити где престаје његов утицај.”

60

учионица


100

награда


61

godina tradicije

ОШ МАрко Орешковић

  Наше животно тле и ужи завичај јесте Нови Београд, један од најмлађих и најуређенијих градова Европе. Име му потиче још од 1924. године по кафани Петра Кокотовића која се налазила у Улици Тошин бунар. Некада је на овом подручју, између Бежанијске косе и реке Саве било поље бара, мочвара, мањих језера, шевара и трски, узаних стазица које су кривудале кроз ове тешко проходне пределе. Такође су постојала и четири насељена места: Бежанија, Тошин бунар, Ново насеље и нешто касније настало Старо сајмиште. Насеље Бежанија настало је у време турских ратова кад су Срби бежали из ропства под Турцима и на овој сремској коси копали земунице, правили колибице и по том српском бежању ова коса доби своје име.

 Друго насеље израсло на територији будуће општине Нови Београд јесте Тошин бунар, које се пружало дуж Бежанијске косе па све до Новог насеља, близу Бежаније. Име је добило по Тоши Апостоловићу који је у тражењу лековите воде овде ископао бунар. По томе је касније и његова кафана добила име Тошин бунар, да би потом и цело насеље добило то име. Треће насеље настало је 1924. године на пашњацима и повртњацима кад је откупљено земљиште за градњу аеродрома. Оно се брзо развијало и ускоро је имало на стотине кућа. То је била основа која ће постати понос омладинских градитеља, а данас и свих оних који живе у њему.

Изградња великог града

 То је била слика овог краја где ће почети нова ера с великим градитељским подухватом 1948. године. Град је подизан правим заносом југословенске омладине и ту су најважније три етапе у тој градњи. Радови су почели 11. априла 1948. године на терену који је претходне године припремало преко 1500 омладинаца и омладинки. Почетак радова обележен је говорима на свечаној трибини кад су одзвањале речи министра грађевинарства Бладе Зечевића и Батрића Јовановића, заменика директора за изградњу Новог Београда. Они су надахнуто оцртали визију будућег града на левој обали Саве и дочарали висине и удобност осунчаних зграда у зеленилу и свежини траве, цвећа и младог дрвећа, са домовима културе, биоскопским дворанама, изразитом лепотом правих и широких булевара, мотивишући тако већ спремне бригаде на велики грађевински подухват. Предвиђено је да ће тај будући град за 15 година имати чак 300.000 становника, за шта је Београду у прошлости било потребно 2.000 година.  У првој години радило је пет хиљада младих и постављени су темељи Палате Федерације, хотела Југославије, Студентског града и стамбеног блока у Тошином бунару. Рад је појачан 1949. кад је било ангажовано 35.000 градитеља и постигнути су велики резултати, као што је 28.000 станова у Тошином бунару. Следећих година било је тешкоћа због сукоба са Совјетским Савезом, али је настављено даље, почев од 1960. кад је започета друга фаза, а потом и завшна фаза 1968. године. Захваљујући овако динамичном кретању Нови Београд већ 1952. има 8.000 становника и тада је формирана шира управа на овој територији,тако да је основана је Општина Новог Београда. Почетком XXI века у граду живи 200.000 становника, у једном прекрасном амбијенту, пуном зеленила и чистијег ваздуха, а у њему се налазе и неки објекти ширег значаја као што су: бивша Палата Федерације, зграда друштвених организација, Музеј савремене уметности, Конгресни центар…и бројне друге грађевине. Цео тај амбијент поседује велике површине паркова и они чине чак 40% његове укупне територије.

Месна заједница Париске комуне

 То је део савско-подунавске равничарске оазе оивичене са запада Бежанијском косом. Овај део био је некада запуштен, са баштама и са једном фабриком познатом под називом Творница. Производила је ацетилен, а у току производње испуштани су гасови који су загађивали ваздух. Пут који је водио од ње до данашње школе „Марко Орешковић” по тој фабрици је носио назив Творничка улица. На овом подручју половином XX века све се брзо мења. Нестаје фабрика, нестају мочваре и повртњаци на месту где је данашња школа. Цео крај постаје велико градилиште. Већ 1952. ова месна заједница има 8.000 становника што је створило потребу за школовањем већег броја деце, па је отворена прва основна школа за 1399 ученика и добила је име Ивана Гундулића, познатог дубровачког песника. Развој новог града био је динамичан. Број деце дорасле за школу се повећава, па се 1956. године отвара и школа са именом шпанског борца Жикице Јовановића Шпанца. Све је расло, те се повећавао и број становника. Опет је настала потреба за трећом школом, па је 1958. године започета изградња ове модерне и функционалне школске зграде. Својом високом стручношћу уз пуно разумевање једне педагошке установе,архитекта ЛЕОН КАБИЉО је остварио овај идеални пројекат наше педагошке куће.Поред ове школе архитекта Кабиљо је пројектовао читав низ значајних објеката као што су управне зграде, јавне зграде и стамбени објекти.

 Свечаност отварања школе обележила је и „Политика” 27. септембра 1959. године – Припреме су извршене у сваком погледу: зграда је опремљена намештајем, добијен је нов наставни кадар, пристигли су нови ученици и те јесени, 26. септембра, у тадашњој Творничкој улици отварају се нова врата за новобеоградску децу. Поворке дечака и девојчица, радозналих очију, прилазили су новом здању, својој новој школи.

 У присуству деце, њихових родитеља и личности из јавног живота, одржана је приредба, размењени поздрави и жеље и наредних дана је кренуо наставни рад. Овај крупни догађај нашао је своје место и у медијима, па о њему пише и дневни лист „Политика”. Уз снимак са свечаности, објављено је 27. септембра под насловом „Отворена нова школа у Београду” : „Јуче у Творничкој улици број 52 на Новом Београду свечано је отворена нова основна школа у којој се налази 16 учионица, два кабинета са вежбаоницама, две радионице, фискултурна сала, библиотека са читаоницом, ђачка кухиња. Свечаном отварању присуствовао је велики број гостију…”

 У време када је развијана идеја о јединству и снази југословенских народа, искоришћена је и ова свечаност да званице проговоре о вредностима узајамних односа свих наших народа.О томе је надахнуто говорио Марков саборац генерал Вељко Ковачевић. Својим присуством свечаност су увећали Маркови родитељи Јосип и Ката,као и Маркова супруга Јелица и син Владимир.

Слике и сећања директора Пеје

 Сећам се, около су кукурузна поља, ритови и шевар, све до дунавског рукавца и бетонског скелета будућег хотела „Југославија”. Визионари и пројектанти планирали су на том простору стамбене блокове, домове здравља, школе… И тад су силни камиони и багери, уз десетине хиљада девојака и младића насипали и равнали стотине хиљада кубних метара песка. Ту је требало да никне школа. Пројекат је урадио архитекта Урбанистичког завода Београда Леон Кабиљо. Пројекат школске зграде разликовао се од свих осталих школа у Новом Београду. Јединствен је по свом унутрашњем уређењу, пре свега и по атријуму који је украс школе. Ми смо међутим имали много мука на оджавању те наше лепотице. На овом тлу зграда је почела да тоне. Временом су зидови по учионицама попуштали, паркет се у сали померао, а ходници изгледали ружно јер су се изобличавали. Сваке две-три године морали смо санирати то стање улагањем знатних финансијских средстава. Пројектант је пребацивао одговорност на извођаче радова, а ми смо били у невољама. Још се свуда около гради, а она већ ради.

 У близини школе биле су фабрике пеницилина и туткала („Галеника” и „Милош Мамић”). Оне су загађивале и просто тровале околину. Непосредно око школе припремало се велико градилиште за стамбени блок који смо назвали „Кинеским зидом”, а такође и зграда „Меркатора”. Бука и облаци прашине, блато у време кишних дана, били су нежељене одлике овог амбијента, бар за краће време. Кад се све мења, и бивша Творничка улица постаје Улица Отона Жупанчича.

У част његове личности

 Дуги низ година после оснивања школе указивано је посебно поштовање личности Марка Орешковића чије име носи ова школа. Уз обележавање Дана школе, односно Дана његовог имена, презентоване су и друге бројне активности у дечијем стваралаштву. Резултат тих изузетних активности је додела Октобарске награде града Београда литерарано-рецитаторској секцији ове школе 1973.године. Истим поводом Месна заједница је наградила 15 ученика за успешне литерарне радове на тему „Народни херој Марко Орешковић, револуционар и борац за братство и јединство”.

Из првих година рада

 Међу бројним питањима за унапређење рада посебно су истакнута два, можда и прворазредна. Једно од њих везано је за однос према ученицима. Схваћено је колико је живот и однос у школи битан за разумевање дечје личности и „Зато се осећала потреба да се испита како деца доживљавају неуспех, евентуални страх или стрепњу пред добијање оцене. Такође се постављало питање мотивације наставника да смелије прихватају и примењују новије и успешније методе као што су: настава на више нивоа, индивидуална настава, едукативни облици рада, елементи проблемске наставе, коришћење телевизије и наставних филмова… Такође је подвучена потреба да се изађе из стања једноличности и просечности у односима ученика и наставника. Ово су биле сложеније теме, али се приступило њиховој разради преко стручних актива и индивидуалних реферата”.

 Друго крупно питање везано је за праћење успеха ученика у средњим школама. Зато је Наставничко веће поставило себи задатак да прати успех својих ученика у средњим школама. Разматрани су извештаји о успеху у првом полугодишту и на крају школске године. Анализом је утврђивано какав је однос између добијених оцена у основној школи и оних у средњој школи. Трагало се за коренима несклада, па се у школи мењао однос према оцењивању, а уједно и оджавали контакти са наставницима средњих школа и доносили плодотворни закључци.

Њима припада част – Први прегаоци на наставном пољу

 1959. родила се нова школа у великом, тек саграђеном граду. Све је било непознато. Наставнике је повезивао исти посао и жеља да стварају нешто вредно. Нов је био колектив, нови радни услови, нови родитељи и нови органи власти. У септембру се кренуло. Ово су њихова имена која треба да остану забележена у Летопису школе. То су били:

  • Милош Иванић, директор школе
  • Вера Беговић, заменик директора
  • Смиљка Жерављев, секретар

Радници у млађим разредима – учитељи

  • Радмила Лукачевић
  • Миливоје Стојковић
  • Васка Чикић
  • Иванка Габоров
  • Бојана Деспотовић
  • Загорка Николић
  • Загорка Николић
  • Загорка Николић
  • Ангелина Пешић
  • Лазар Поповић
  • Мирјана Слијепчевић
  • Марија Маринковић
  • Нада Ђитко
  • Јелена Алексић
  • Лепосава Ајчевић
  • Љубица Јанус
  • Олга Кнежевић
  • Емилија Тодоровић
  • Радмила Лазић
  • Емилија Пешић
  • Божидар Максимовић
  • Катарина Ковачевић
  • Милена Стрижек
  • Драгица Балтић

Радници у старијим разредима – наставници

  • Вера Максимовић
  • Милева Мушицки
  • Ана Бендеровић
  • Загорка Спасић
  • Вера Беговић
  • Милан Јовановић
  • Марија Ланда
  • Босиљка Јекић
  • Нада Лукачев
  • Василије Батос
  • Даница Годић
  • Федор Соретић
  • Миодраг Драгутиновић
  • Љиљана Видмар
  • Андреа Веселиновић
  • Љубомир Ивановић

Наши први осмаци

Они су први понели диплому из ове школе и чинили су два одељења. Завршили су школу у јуну 1960. а било их је:

  • одличних – 16,
  • врло добрих – 19
  • добрих – 21

а довољних и недовољних није било. Укупно је завршило школу 56 ученика

ЗАПОСЛЕНИ У ШКОЛИ

Ош Марко Орешковић
Ваннаставно особље
Име и презиме Звање Радно место
Гордана Радојевић Наставник разредне наставе Директор
Иван Стељић Правник Секретар
Слађана Драшковић Педагог Педагог
Љиљана Петров Наставник руског језика Библиотекар
Драгана Драча Дипломирани економиста Дипломирани економиста за финансијско – рачуноводствено пословање
Јулија Витомировић Економиста Референт за финансијско рачуноводствене послове
Наставници предметне наставе
Име и презиме Радно место
Радмила Пиповић Наставник српског језика
Нада Гајић Наставник српског језика
Маријана Којић Наставник српског језика
Јадранка Гермонд замена Зорица Радека Наставник немачког језика
Нада Дамљановић Шуњеварић Наставник руског језика и ГВ
Маша Смиљанић Наставник енглеског језика
Мирјана Догањић Ђурасовић Наставник енглеског језика
Рената Бујић Наставник ликовне културе
Љиљана Дражић Наставник музичке културе
Никола Витић Наставник историје
Нада Ранковић Наставник географије
Игор Димитријевић Наставник физике
Биљана Микић Наставник математике
Сања Крџић Наставник математике
Гордана Стевовић Наставник информатике
Мирјана Покрајац – Жутић Наставник биологије
Мира Богојевић Наставник хемије
Мирјана Будимировић Наставник физичког и здравственог васпитања
Драган Марковић Наставник физичког и здравственог васпитања
Миле Стојичић Наставник техничког образовања
Небојша Граховац Наставник техничког образовања
Ђурђа Стокић Берска настава
Наставници разредне наставе
Име и презиме Радно место
Слађана Лилић Наставник разредне наставе
Драгана Голубовић Наставник разредне наставе
Илонка Маљковић Наставник разредне наставе
Тања Гаровић -Драгин Наставник разредне наставе
Слађана Ћосић Наставник разредне наставе
Јасминка Будишин Наставник разредне наставе
Јанока Ранковић- Ћирић Наставник разредне наставе
Слађана Кувељић Наставник разредне наставе
Марина Цакић Наставник разредне наставе
Вукица Ђурашковић Наставник разредне наставе
Гордана Зазић Наставник разредне наставе
Сандра Рајковић Наставник разредне наставе
Ранђија Вујовић Наставник разредне наставе
Жељка Милидраговић Наставник разредне наставе у боравку 3. разреда
Стефан Пантелић Наставник разредне наставе у боравку 4. разреда
Помоћно техничко особље
  • Денис Драча - домар
  • Драгана Богосављевић - сервирка
  • Мирослава Миловановић - спремачица
  • Маја Михаиловић - спремачица
  • Гордана Вукојевић - спремачица
  • Селвија Бегановић - спремачица
  • Биљана Веселиновић - спремачица
  • Марина Бијелић - спремачица
  • Драгана Јевтић - спремачица
  • Зора Живковић - спремачица
Мандат од 2018. године
# Представници локалне самоуправе
1 Виолета Реметић, заменик председника школског одбора
2 Бранислава Бабић
3 Надица Томић, председник школског одбора
# Представници родитеља
1 Маријана Радаковић
2 Ана Томовић
3 Јелена Марков
# Представници школе
1 Миле Стојичић
2 Љиљана Петров
3 Слађана Кувељић

Орган управљања има девет чланова укључујући и председника. Орган управљања чине по три представника из реда запослених у установи, родитеља, односно других законских заступника и три представника на предлог јединице локалне самоуправе. Надлежност органа управљања Орган управљања установе:

  1. доноси статут, правила понашања у установи и друге опште акте и даје сагласност на акт о организацији и систематизацији послова;
  2. доноси предшколски, школски, односно васпитни програм (у даљем тексту: програм образовања и васпитања), развојни план, годишњи план рада, усваја извештаје о њиховом остваривању, вредновању и самовредновању;
  3. утврђује предлог финансијског плана за припрему буџета Републике Србије;
  4. доноси финансијски план установе, у складу са законом;
  5. усваја извештај о пословању, годишњи обрачун и извештај о извођењу екскурзија, односно наставе у природи;
  6. расписује конкурс за избор директора установе;
  7. даје мишљење и предлаже министру избор директора установе;
  8. закључује са директором установе уговор из члана 124. став 1. овог закона;
  9. одлучује о правима и обавезама директора установе;
  10. доноси одлуку о проширењу делатности установе;
  11. разматра поштовање општих принципа, остваривање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа и предузима мере за побољшање услова рада и остваривање образовно-васпитног рада;
  12. доноси план стручног усавршавања запослених и усваја извештај о његовом остваривању;
  13. одлучује по жалби на решење директора;
  14. обавља и друге послове у складу са законом, актом о оснивању и статутом.

Орган управљања доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова. Седницама органа управљања присуствује и учествује у њиховом раду представник синдиката у установи, без права одлучивања. Седницама школског одбора присуствују и учествују у њиховом раду два представника ученичког парламента, без права одлучивања. За обављање послова из своје надлежности орган управљања одговара органу који га именује и оснивачу.

р/о Име и презиме
1/1 Милена Цвијановић
1/2 Вук Мијановић
2/1 Иван Савић
2/2 Драгана Тар
3/1 Марија Станојевић
3/2 Ђорђе Секулић
3/3 Бојана Јовићевић
4/1 Виктор Радуловић
4/2 Јелена Марков
5/1 Ана Томовић
5/2 Ивана Тодоровић
5/3 Маријана Радаковић
6/1 Јадранка Чарапић
6/2 Саша Марковић
6/3 Јасна Дидић
7/1 Ненад Премовић
7/2 Александра Вијиновић
8/1 Данијела Ђорђевић
8/2 Александар Ђурђевић
Представници школе
Гордана Радојевић - директор
Слађана Драшковић - педагог
Нада Гајић - наставник
Илонка Маљковић - наставник

Представници Савета родитеља бирају се сваке школске године. Савет родитеља:

  1. предлаже представнике родитеља, односно других законских заступника деце, односно ученика у орган управљања;
  2. предлаже свог представника у све обавезне тимове установе;
  3. учествује у предлагању изборних садржаја и у поступку избора уџбеника;
  4. разматра предлог школског програма, развојног плана, годишњег плана рада;
  5. разматра извештаје о остваривању програма образовања и васпитања, развојног плана и годишњег плана школе, спољашњем вредновању, самовредновању, завршном испиту, резултатима националног и међународног тестирања и спровођење мера за обезбеђивање и унапређивање квалитета образовно-васпитног рада;
  6. разматра намену коришћења средстава од донација и од проширене делатности установе;
  7. предлаже органу управљања намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге и прикупљених од родитеља, односно другог законског заступника;
  8. разматра и прати услове за рад установе, услове за одрастање и учење, безбедност и заштиту деце и ученика;
  9. учествује у поступку прописивања мера из члана 108. овог закона;
  10. даје сагласност на програм и организовање екскурзије, односно програме наставе у природи и разматра извештај о њиховом остваривању;
  11. предлаже представника и његовог заменика за локални Савет родитеља;
  12. разматра и друга питања утврђена статутом.

Савет родитеља своје предлоге, питања и ставове упућује органу управљања, директору, стручним органима установе и Ученичком парламенту. Начин избора Савета родитеља установе уређује се статутом установе, а рад пословником Савета.

Локални Савет родитеља

Локални Савет родитеља чине представници Савета родитеља, свих установа са подручја општине, града, односно градске општине (у даљем тексту: општина). Представници Савета родитеља бирају се сваке школске године.
Локални Савет родитеља:

  1. даје мишљење, иницира акције и предлаже мере за остваривање права детета, унапређивање образовања, васпитања и безбедности деце, односно ученика у општини;
  2. учествује у утврђивању локалних планова и програма који су од значаја за остваривање образовања, васпитања и безбедности деце;
  3. прати и разматра могућности за унапређивање једнаког приступа, доступности и могућности образовања и васпитања за децу, односно ученике; спречавања социјалне искључености деце односно ученика из угрожених и осетљивих група на територији општине;
  4. пружа подршку Савету родитеља свих установа на територији општине у вези са питањима из њихове надлежности;
  5. заступа интересе деце и ученика општине у ситуацијама које су од значаја за унапређивање њиховог образовања, васпитања, безбедности и добробити на територији општине;
  6. сарађује са организацијама које делују у области образовања и васпитања, заштите здравља, социјалне заштите, културе, заштите и унапређења права детета и људских права;
  7. обавља и друге послове у вези са образовањем и васпитањем на територији општине.

Ближе услове у вези начина рада локалног Савета родитеља заједнички прописују министар и министар надлежан за послове локалне самоуправе.

Чланови Ђачког парламента за 2020/2021. школску годину

Надлежност органа управљања oрган управљања установе:

  1. доноси статут, правила понашања у установи и друге опште акте и даје сагласност на акт о организацији и систематизацији послова;
  2. доноси предшколски, школски, односно васпитни програм (у даљем тексту: програм образовања и васпитања), развојни план, годишњи план рада, усваја извештаје о њиховом остваривању, вредновању и самовредновању;
  3. утврђује предлог финансијског плана за припрему буџета Републике Србије;
  4. доноси финансијски план установе, у складу са законом;
  5. усваја извештај о пословању, годишњи обрачун и извештај о извођењу екскурзија, односно наставе у природи;
  6. расписује конкурс за избор директора установе;
  7. даје мишљење и предлаже министру избор директора установе;
  8. закључује са директором установе уговор из члана 124. став 1. овог закона;
  9. одлучује о правима и обавезама директора установе;
  10. доноси одлуку о проширењу делатности установе;
  11. разматра поштовање општих принципа, остваривање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа и предузима мере за побољшање услова рада и остваривање образовно-васпитног рада;
  12. доноси план стручног усавршавања запослених и усваја извештај о његовом остваривању;
  13. одлучује по жалби на решење директора;
  14. обавља и друге послове у складу са законом, актом о оснивању и статутом.